Panel 1
630 godina od Kosovskog boja, 30 godina od Gazimestana: Šta je danas najskuplja srpska reč
"Ali pristiže lep mlad govornik Sunce koje zalazi pali mu nakostrešenu kosu Razgovaraću sa svojim narodom i na ledini, kaže U školskom dvorištu, i na njivi!", napisao je pesnik Radoslav Zlatanović u pesmi posvećenoj Slobodanu Miloševiću i Kosovu - "Himna na ledini". Šta je Kosovo nama danas? U litaraturi, u politici i u životu? Koliko znamo o savremenoj književnoj sceni na Kosovu - albanskoj i srpskoj?

Panel 2
Idemo li na Sajam ili na vašar knjiga
O Sajmu što je nekada bio, a šta je danas?
Sve je počelo tako što se direktor izdavašta „Prosvjete“ Branislav Ćelap 1955. godine vratio sa Sajma knjiga u Frankfurtu i pomislio da tako nešto treba da se desi na našem prostoru. I već sledeće godine je održan Prvi međunarodni jugoslovenski sajam knjiga u Zagrebu, pod pokroviteljstvom Josipa Broza Tita. Naredne godine je preseljen u Beograd, gde je završena izgradnja modernog sajmišta. Sve do kraja osamdesetih političari su se takmičili ko će da otvori Sajam knjiga. Jedino je 1970. godine napravljen izuzetak- otvorio ga je Ivo Andrić. Verovatno zato što je devet godina ranije dobio Nobelovu nagradu za književnost. Tek 1988. ustanovljeno je pravilo da Sajam otvaraju književnici i prva je bila Desanka Maksimović. To je isečak iz istorije ove jedinstvene i najposećenije književne manifestacije u regionu. Šta se u međuvremenu desilo, da li su važnije „pljeskavice ili knjige“, „rijaliti zvezde ili klasici“, „ ko od Sajma živi a ko se manekeniše“, razgovraće oni koji na Sajmu knjiga već godinama bitišu.

Panel 3
Beograd i Zagreb, između ljubavi i mržnje
Koliko smo se gađali slovima, a koliko razmenjivali poljupce?
Beograd i Zagreb su udaljeni 393 kilometra, da biste se prevezli između ova dva grada putničkim automobilom potrebno je 3 sata i 33 minuta ukoliko ne pravite velike pauze, kažu putari. A šta kaže život? Koliko su blizu ili daleko jedina dva urbana centra bivše Jugoslavije, danas glavni gradovi balkanskih država? Da li muziku, knjige i dobre vesti treba da šaljemo preko goluba pismonoše ili pak državnim kanala. Jesu li Beograd i Zagreb na putu da postanu metropole ili provincije. Ko bolje sarađuje sa ova dva podneblja: kriminalci, političari, književnici ili narodni pevači? Gde spavaju uspomene?

Putovanje u našu bolju prošlost i srećniju budućnost
Aleksandar Đuričić sa Abdulahom Sidranom
Sa intelektualnim dinosaurusom, pesnikom, filmskim scenaristom, čovekom koji je život nekoliko puta preturio preko glave i nešto od toga zapisao u autobigrafiji “Otkup sirove kože”, sa Abdulahom Sidranom razgovaraće novinar i publicista Aleksandar Đuričić. Da li je Sarajevo gde je nekada bilo i kako iz glavnog grada Bosne i Hercegovine sada deluju Beograd i Zagreb? Koliko košta prijateljstvo a koliko to što se nekadašnja Jugoslavija sada zove region – samo su neka od pitanja na putovanju kroz našu burnu prošlost i neizvesnu budućnost.

Jedan na jedan
Marko Šelić Marčelo sa Rumenom Bužarovskom
Najmlađa književna zvezda ovih prostora Rumena Bužarovska, autorka zbirke priča “Moj muž”, knjige “Nikuda ne idem” Rumena Bužarovska kroz dijalog sa piscem i muzičarem Markom Šelićem Marčelom imaće priliku da nam predoči stanje na književnim scenama u nekadašnjim jugoslovenskim republikama. Biće reči i njenom načinu pisanja, književnoj slavi, odnosu sa izdavačima i muško-žensklih odnosima u našim društvima koja tobož više nisu patrijahalna, a zapravo jesu.

Panel 4
Kaži mi, šta je bolje knjiga ili film
Kako junaci sa papira žive na celuloidnim trakama
Ljubitelji dobre knjige često su skloni da uporede svoju viziju pročitanog sa ekranizacijom, a filmofili se nakon odgledanog dela žele da pročitaju odgledano. Da li su oni dva različita sveta, koji se povremeno prepliću ili se međusobno pomažu? Zašto je Ivo Andrić odbio ponudu Meše Selimovića da njegove pripovetke zažive na platnu? Ko je tu važniji reditelj ili pisac? Da li bi jedan jedan od najpoznatijih političkih romana XX veka „Doktor Živago“ preživeo da nije bilo nekoliko filmskih, televizijskih i pozorišnih adaptacija? Može li na osnovu filma da se napiše roman?

Panel 5
Šta ćeš biti kad porasteš: Pisac ili kopirajter? O piscima u advertazjingu, reklamnim kampanjama, sloganima...
Šta je zajedničko Fitcdžeraldu, De Lilu, Berouzu, Majakovskom, Ruždiju i Begbedeu? Osim što su bili pisci, bili su i copywriter. Teško prevodiva reč, ali se upotrebljava sve više i predstavlja osobu koja piše (dobre) reklame. Da li je prvo nastao pisac pa copywriter je isto što i pitati se da li je prvo nastala koka ili jaje. Ko su copywriter-i? Da li su to pisci koji dobro zarađuju, oni koji rade od 9 do 5 ili pisci koji odbijaju da pišu kolumne za novine? Da li se ideje štancaju ili se troše kao gumica? Koja je razlika između pisanja za adveritising agenciju i pisanja romana za sebe? Kolika je razlika između naših pionira copywriter-a (Moma Kapora i Duška Radovića) i današnjih copywriter-a precizno će nam odgovoriti učestnici tribine. Jer, ako neko zna, oni znaju!

Panel 6
Da li reč od olova stvarno može da ubije
O patnjama, progonima i ponekoj robiji. Gde su danas disidenti?
Izraz disident se prvi put počeo koristiti četrdesetih godina prošlog veka kako bi se opisala politička opozicija u tadašnjem SSSR-u. U kasnijim decenijama, pogotovo od šezdesetih koristio se gotovo isključivo za SSSR, a mnogo ređe za zemlje Istočnog bloka, da bi se nakon pada komunizma koristio i u NR Kini i drugim komunističkim zemljama. Iako deo teoretičara smatra da se taj izraz treba ograničiti na komunističke, odnosno totalitarne zemlje, ovaj izraz je isplivao i u demokratskim društvima, pa se tako Noam Čomski naziva američkim disidentom. Koliko je koštalo disidenstvo u komunističkoj Jugoslaviji? Zašto je Danilo Kiš odbijao da sebe nazove disidentom i političkim imigrantom, već je radije govorio da živi u „dobrovoljnom izgnastvu? Kako se definiše reč disident u 21. veku?

Panel 7
50 godina od Vudstoka
Rok kultura i rokeri u 21. veku
Povodom ovog jubileja mnogo je tekstova objavljivano u svetu i kod nas. Međutim, šta je sa rokerima 21. veka? Kako danas izgleda rok kultura, ko su njeni nosioci a ko sledbenici? Da li je u 2020. neki novi "Vudstok", "Live Aid" ili "Yu Rock misija"?

Panel 8
Kako pisci pišu: Male tajne velikih majstora
O mukama belog papira i izazovima praznog ekrana
Dok čitalac bira knjigu, rasterećen, posvećen sebi i uzbuđen što će svoje slobodno vreme provesti, u nada se – nezaboravnom društvu, ni ne sanja šta se krije među tim koricama. U kakvoj muci ili radosti su pisana ta slova, kako su ta slova postajala karakteri, koliko puta su brisane, pa iznova pisane rečenica, koliko je tačno puta promenjeno ime glavnog junaka i koliko puta je menjana frizura njegove verne ili neverne druge. Svako voli da virne kroz ključaonicu i da posmatra umetnika kako stvara – da li na glas izgovara napisane replike da čuje muziku tek rođene rečenice, da li zaboravlja da jede, da li ponekad satima sedi pred fluorescentnom belinom ekrana koja zaslepljuje i podseća na lavinu snega iz koje ne zna kako da izađe i kuda da krene dalje. Većina ljudi na planeti poželela je da vidi svoj omiljen bend posle koncerta u bekstejdžu – šta li rade kada se reflektori ugase, oprema pakuje u kamione, a huk bisa ostaje u ušima kao eho najboljeg provoda. Kakva je situacija sa piscima?

Panel 9
40 godina od završetka „Hippie Trail“-a: Književnost inspirisana putovanjima
"Meni su posle demonstracija 1968. oduzeli pasoš i dok su moji drugari putovali u Afganistan ja sam morala da sedim u Beogradu!", rekla je na jednoj našoj konferenciji Svetlana Slapšak. Malo ko danas zna šta su Svetlanini vršnjaci 1968. tražili u Afganistanu. Od početka šezdesetih do 1979. trajao je takozvani "Hippie Trial" koji je započinjao u Njujorku odakle su hipici prvim low-cost letom kompanije "Islandic Air" preko Rejkjavika leteli do Luksemburga. Tu su iznajmljivali "Volkswagenove" kombije i preko Evrope, Turske, Sirije, Iraka, Irana, Afganistana i Pakistana - stizali u Katmandu u Nepalu ili Gou u Indiji. Sve pomenute zemlje u to vreme imale su liberalne režime, u Teheranu i Kabulu su devojke nosile mini suknje, marihuana se slobono pušila na ulicama. Onda je 1979. Islamska revolucija u Iranu i sovjetska invazija na Afganistan - prekinula put hipika ka istoku. Gde danas putujemo? Kako izgleda savremena literanrna scena inspirisana putovanjima?


Panel 10
Promocija zbornika "Vojvodina i Srbija - 100 godina posle" u izdanju Vojvođanskog kluba
Povodom 100 godina od prisjedinjenja Vojvodine Srbiji o čemu smo na prošlogodišnjoj konferenciji imali panel - Vojvođanski klub ove godine je izdao je zbornik radova koji se bave odnosima Vojvodine i Srbije tokom proteklog veka. Šta je Vojvodina dobila a šta izgubila 1918, 1941, 1945. i 1988 - čućemo od nekih od autora čiji su radovi objavljeni u zborniku.

Panel 11
Edgar Alan Po - Kanonski pisac kao miljenik popularne kulture
U delima savremene književnosti, naročito fantastike i detektivske proze, dovoljno je samo malo zagrebati, pa uočiti tragove zaostavštine Edgara Alana Poa. Ali popularnost ovog izuzetno uticajnog američkog pisca, pesnika i teoretičara nije ostala bez odjeka i u drugim umetnostima. Njegova dela doživela su oko 200 filmskih ekranizacija, nebrojene pozorišne predstave, preko 300 stripskih adaptacija, ali i pastiše u mnogim likovnim i muzičkim ostvarenjima. U godini dvostrukog Poovog jubileja (210 godina od rođenja i 170 godina od smrti), govorimo o popularnosti i neobičnoj svežini njegovih dela, koja iznova nadahnjuju generacije stvaralaca u različitim umetničkim sferama.

Panel 12
Moć savremene književne fantastike
U vremenu vrtoglavog naučno-tehnološkog napretka, kada gotovo sva nadanja, želje i snovi čovečanstva postaju stvarnost, moć fantastike dolazi sve više do izražaja. I to ne samo u pogledu „predviđanja“ i ekstrapolacije različitih aspekata tehnološkog razvoja, već pre svega onda kada se ograničeni skup alata stvarnosne proze pokaže nedovoljnim da objasni suviše složene, previše implicitne i suptilne aspekte koji čine život savremenog čoveka i svet koji ga okružuje.

Dalibor Rožić

Dragana Milošević

Milana Kvas

Vladislav Šešlija

Rasha Soliman

Tijana Palkovljević Bugarski

Dejan Ristić

Zoran Kolundžija

Biljana Drbljanović

Đorđe Randelj

Luka Mičeta

Gordana Nonin

Gojko Božović

Dejan Papić

Ljiljana Habjanović Đurović

Zoran Hamović

Jelena Trivan

Vesna Dedić

Teodora Ž. Janković

Duška Jovanić

Duško Ljuština

Ida Prester

Ante Tomić

Bojan Munjin

Teofil Pančić

Aleksandar Đuričić

Lamija Milišić

Anđela Vidovic

Andrej Čanji

Ivona Janjić

Marko Šelić Marčelo

Rumena Bužarovska

Jelena Bačić Alimpić

Rajko Grlić

Nikola Vukčević

Katica Ćulavkova

Nevena Daković

Nevena Milojević

Nenad Novak

Vanja Bahilj

Bojan Babić

Slavoljub Stanković

Vladislava Vojnović

Đuro Radosavljević

Mirana Likar

Svetlana Slapšak

Aleksandar Đukanović

Divna Vuksanović

Vladan Beara

Slobodan Vladušić

Branko Rosić

Muharem Bazdulj

Milan Vlajčić

Jugoslav Vlahović

Moma Rajin

Dragoslav Dedović

Petar Janjatović

Aleksandar Gatalica

Mirjana Đurđević

Miša Majić

Marija Grujić

Suzana Zlatanović

Vojislav Radojković

Snežana Radojčić

Ivana Dukčević

Vera Nikolić

Agota Vitkai Kučera

David Klemm

Nevena Josić

Dragomir Jankov

Boris Varga

Branislava Kostić

Robert Čoban

Dragoljub Igrošanac

Adrijan Sarajlija

Maja Abadžija

Slobodan Bubnjević

Davor Šišović

Srđa Janković

Pavle Zelić

Milena Benini

Marko Fančović

Dina Hrecak

Dejan Ognjanović

Dragana Bošković